О књизи: 2012 / Расправа о природи есејистике може се завршити климањем према поезији. У избору Марије Ватутине, у сваком случају, спојиле су се песме и нестихови, лирика и размишљање као лична и породична историја новорођенчета, које се уноси, као благослов, у сваку кућу коју је видела „Баба Мана шије шињеле /. да гума окачи / на војнике, и тако се / пут савладао“, „Појурио сам напред, зграбио унуку – мајку – без речи, ишао сам испред породице са скупоценим теретом у рукама. Баба Маниа. Добио сам име по Марији».